Додик: Злочин над породицом Голубовић не смије бити препуштен забораву

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је данас да нема оправдања за злочинце који су "руке упрљали дјечијом крвљу" и да не смије бити препуштен забораву злочин над породицом Голубовић - дјечацима Петру и Павлу, који су заједно са родитељима убијени 1992. године у Коњицу.

Обраћајући се као ктитор обновљеног Храма Светих апостола Петра и Павла у коњичком селу Борци, Додик је рекао да би Петар Голубовић данас имао 34 године, а његов брат Павле двије године мање, и да би можда данас били овдје на освештању храма повећеног апостолима Петру и Павлу да нељуди из тог страшног времена нису одлучили другачије.

- Зар дијете може да буде криво и да буде мета? Коме дијете може бити мета и ко је у стању да стријеља два дјечака, једног од њих чак два пута и спроводи такву мржњу према дјеци" - упитао је предсједавајући Предсједништва БиХ.

Цитирајући ријечи блаженопочившег патријарха Павла: "Када страда човјек, замре живот, а када страда дијете, страда цијели свијет", Додик је истакао да се то догодило и на простору Коњица у раним фазама распада Југославије, да је тада званична идеологија Алије Изетбеговића и његових полицијских јединица одлучила да почини страшан злочин над породицом Голубовић.

- И код других народа, као и неки међу нама су чинили исте злочине према дјеци. Ми никада нисмо стали иза таквих људи. Нека су једнако проклети сви који су икада убили дијете - поручио је Додик.

Он је нагласио да је обнова храма који носи исто име као и страдали дјечаци повезница са историјским страдањем српског народа.

Додик је поручио да о злочину над породицом Голубовић треба да чује сваки Србин у свијету, као и сви добри људи у другим народима, као што је коњичанин Анис Косовац, који је постављајући властитим средствима спомен-плочу убијеним дјечацима на улазу у православно гробље у Коњицу, учинио више него власти овог краја од Дејтона до данас, због чега Срби морају да му изразе захвалност.

Додик је упитао бошњачке политичаре да ли су и они спремни да кажу да је проклет свако ко је подигао руку и одузео живот дјетету било да је хрватско, српско или бошњачко, једнако, као и онај Бошњак или Хрват који је то учинили.

Он је упитао бошњачке политичаре и зашто мисле да су њихове бијеле мараме тужније него српске црне мараме.

Додик је нагласио да је на простору БиХ много страдалих, али да се често праве одређене заблуде с обзиром да се Србима покушава приписати политика да страдалници до 1993. године могу бити само Бошњаци.

Он је напоменуо да је синоћ био на Козари, гдје је 1941. године од 1.000 становника тог села убијено 536 Срба без иједног испаљеног метка, међу којима 263 убијених дјечака и дјевојчица од новорођенчади до 17 година.

- Некако чудно, освјештавали смо исто цркву која је посвећена апостолима Петру и Павлу. Тамо сам добио на поклон икону која је уручена мени лично, а донио сам је у ову цркву овдје да повеже наша страдања која су била на Козари, а и овдје у Херцеговини - рекао је Додик.

Он је подсјетио да је бивши режим за страдале Србе од Козаре до Херцеговине, према Јасеновцу, Пагу и Јадовну тврдио да су жртве фашизма.

- Наравно да јесу, али су превасходно били Срби који су убијени од својих комшија у оквиру Независне Државе Хрватске која је масовно убијала Србе реализујући политику - једну трећину Срба побити, једну трећину поклати, једну трећину прекрстити. Срби тада на овом простору нису имали своју државу. Данас је имају - Република Српска је наша држава - рекао је Додик.

Према његовим ријечима, Срби су кроз историју научили да је управо слобода зависила од тога да ли имају државу.

- Зато је важно да је данас Република Српска мјесто окупљања и промоције мира за све људе без обзира на вјероисповијест и припадништво народима. Исто тако, Република Српска која поштује легалитет и лојаност је спремна да сваком ко је на такав начин види пружи све благодети живота - рекао је Додик.

Црква на Борцима, која је проглашена националним спомеником БиХ 2006. године, до потписивања Дејтонског споразума била је под српском контролом и била сачувана, али је девастирана послије повлачења српске војске и српског народа са тог подручја послије Дејтонског споразума.

Домаћини тога краја који су ту остали Ђуро и Неђо Симић поправили су храм само толико да не пада киша и да не дува вјетар док се у њој обавља служба Господња.

Прије рата у Коњицу је живјело око седам хиљада Срба, а данас их нема ни 300. Данас у селу Борци живи мали број српских породица.