Шпирић: СДС није озвиљно схватио понуду СНСД-а

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

 

Платформа је требало да буде ембрион великог савеза СНСД-а и СДС-а на изборима 2014, који би у политичком смислу дао додатну стабилност РС, али СДС то, нажалост, није тако разумио, каже Никола Шпирић, министар финансија и трезора БиХ и потпредсједник СНСД-а.

 

"Понуда СНСД-а да са СДС-ом има заједничку платформу на нивоу институција БиХ била је фантастична, али је то, нажалост, СДС схватио као слабост СНСД-а, а не као озбиљну понуду за будућност РС", рекао је Шпирић.

НН: Да ли се слегла прашина у вези с министром финансија ФБиХ Анте Крајине?

ШПИРИЋ: Заправо, тешко је објаснити како неко може бити привремени министар финансија, иако о господину Крајини мислим све најбоље, с њим сам имао добру сарадњу и ради се о једном коректном човјеку. Овђе ништа није ријешено. Ријешен је један "проблемчић" са становишта позиције министра финансија, али он може сваког дана поново да ескалира. Врло ће му тешко бити радити док чека одлуку Уставног суда. То није добро за Федерацију, а није добро ни за БиХ у цјелини. То није добро ни за РС, иако ми овђе често кажемо да се то нас не тиче. Показало се да нас се и те како тиче.

НН: Ми у РС често као да с олакшањем прихватимо да криза није у РС него у ФБиХ, иако и нас једнако дотиче...

ШПИРИЋ: То самозадовољство, које је понекад присутно у РС, бојим се да не произведе више штете него користи. Мора да нас више интересује шта се тамо дешава. ФБиХ је други ентитет у БиХ и од сарадње између ентитета зависи коначни успјех цијеле БиХ. Зато мислим да бисмо требало да водимо рачуна више о томе шта се дешава у ФБиХ, иако ми не можемо утицати на доношење одлука тамо.

НН: Да ли видите проблем у чињеници да је БиХ потребан новац са стране, од ММФ-а на примјер, односно да нема довољно властитих прихода?

ШПИРИЋ: Када је у питању ММФ и макроекономска стабилност, бојим се да ту има више политике, да не кажем политиканства, него чињеница. Пети преглед у оквру стендбај аранжмана је успјешно завршен и све власти су испуниле договорене мјере како би Борд директора одобрио шесту траншу у износу од 93 милиона марака. Мислим да је то добро. Аранжман са ММФ-ом пружа неколико погодности у кризним временима, иако је он подложан критикама, поготово у предизборно вријеме. Рецимо, ММФ обезбјеђује средства по најповољнијим условима. Иако се у 2014. очекује позитиван раст од два одсто, то још није довољно да значајније повуче приходе, економску активност и запосленост у БиХ. С обзиром на то да је 2014. изборна година и да раније имамо искуства са дугим преговорима у вези с формирањем власти, Фискални савјет је одлучио да затражи продужење аранжмана до 30. јуна 2015. и додатни приступ повлачења средстава у износу од 298 милиона КМ.

Што се тиче дијела вашег питања о презадужености, морам нагласити да се у таквим судовима најчешће ради о политиканству, иако нам је, наравно, свака конструктивна критика добродошла. Наша структура јавног дуга је релативно повољна и у смислу рочности и каматних стопа, јер је новац углавном посуђиван од институционалних кредитора. У поређењу са осталим земљама југоисточне Европе, БиХ најбоље стоји, можда је у нешто мало бољој позицији Македонија. У 2013. години учешће спољног дуга у БДП-у је на нивоу 42,12 одсто, што је знатно повољније у односу на остале. Охрабрујуће је да ММФ и Свјетска банка прогнозирају пад задужености једино у БиХ. Ти подаци демантују демагоге који од свега праве причу. Подаци недвосмислено говоре да смо засад успјели сачувати макроекономску стабилност. Али задуженост од 42 одсто јесте упозоравајућа, јер се не можемо поредити са земљама ЕУ које имају задуженост 60 одсто, али имају и подршку Европске централне банке и велику штедњу становништва. Зато заговарам опрез кад се ради о даљем задуживању БиХ.

НН: Шта је, према Вашем мишљењу, "генератор" криза у БиХ?

ШПИРИЋ: БиХ је у константној кризи од Дејтона до данас. Много је генератора кризе. Жао ми је што не постоји јединствена визија будућности земље и што политичке елите нису усмјерене у том правцу. Заправо, ми овђе фингирамо вишепартијски систем. Све док у БиХ буде доминантна државна својина, нећемо имати вишепартијски систем него интересне групе. Ту нема ни тржишне економије ни плурализма. Ма колико бисмо ми то хтјели, не бисмо га могли направити. Наше партије, нажалост, из дана у дан све више прерастају у оквир за мржњу. Ја не подржавам вођење политике на тај начин.

НН: Занимљива је ова Ваша теза да су партије интересне групе које су оквир за мржњу. Постоји ли веза између ове двије ствари?

ШПИРИЋ: Наравно да је повезано. Гђе се год интереси сусрећу, уколико нису сви задовољни, једино што експоненцијално расте је мржња. Гђе год се политика храни мржњом, она даје лоше резултате. Видите како се понашају политичке партије. Жели се створити бесперспективност па да људи кажу "сви су они исти" или "овај живот не вриједи".

НН: Да ли је БиХ због тога у перманентној изборној кампањи?

ШПИРИЋ: Апсолутно. Партије би морале да отворе конкуренцију идеја па да људи кажу ми се не слажемо с овим или оним, ми да радимо резултат би био такав или овакав. Умјесто тога имате једну какофонију свега и свачега. Овђе нема класичног вишепартијског система, ни у РС ни у ФБиХ.

НН: Може ли на сличан начин бити објашњено пуцање коалиције СНСД - СДС?

ШПИРИЋ: Мислим да је понуда СНСД-а да са СДС-ом има заједничку платформу на нивоу институција БиХ била фантастична и да је то, нажалост, СДС схватио као слабост СНСД-а, а не као озбиљну понуду за будућност РС. Платформа је требало да буде ембрион једног великог савеза СНСД-а и СДС-а на изборима 2014, који би у политичком смислу дао додатну стабилност РС. Нажалост, то СДС није разумио тако.

" БиХ је у константној кризи од Дејтона до данас. Много је генератора кризе"

НН: Је ли то заувијек изгубљено?

ШПИРИЋ: Да ли је изгубљено или није - ја то не могу да судим. Али бих волио да је више одговорности, кад је РС у питању.

НН: Значи, могућност да се то поправи до избора више не постоји...?

ШПИРИЋ: Могућност постоји, те могућности ником нису затворене. Мислим да се варају они који мисле да је РС без изазова који могу да јој нанесу непоправљиву штету. Мој позив лидерима свих политичких партија, прије свега у РС, али и БиХ, јесте да политичке партије претворе у оквир за сарадњу, а не у оквир за мржњу и да стварају плурализам и да отворе борбу идејама и програмима како поправити живот грађанима. Требало би да смо у ових 20 година од Дејтона на овамо сви еволуирали и нешто научили.

НН: Видите ли Ви тренутно на политичкој сцени партије које то разумију?

ШПИРИЋ: Нажалост, не видим. Мислим да ће и на изборима 2014. сви играти на карту конфронтације.

НН: Укључујући и Вашу партију, или...?

ШПИРИЋ: Па гледајте, тешко је у конгломерату таквих односа рећи ми смо кристално чисти, идеални. Нисмо ни ми безгрешни. Наравно, СНСД је моћна партија, која, као и све друге партије, прави грешке. Али да бисмо се профилирали у плуралистичко друштво морају и други то да прате. Нажалост, тога још нема. Када би друге политичке партије програмски наступале према СНСД-у, имале би програмски одговор, не би ни одговори СНСД-а били тако жестоки. Али, нажалост, овђе се иде на конфронтацију, ниподоштавање. И наравно да се онда грађани питају "вриједи ли овђе уопште живјети". Није забрањено ни сада политичким партијама у РС да сједну и понуде заједничку визију ентитета и државе. Она не подразумијева да ће се у свему сложити, али је због заједничког интереса битно да се могу сви сложити. Ова какофонија неће донијети добро никоме.

НН: Да ли је ЕУ довољно привлачна да би могла мотивисати све факторе у БиХ на сарадњу?

ШПИРИЋ: Ми у вези с европском визијом имамо заједнички именитељ, али, нажалост, имамо различита гледања на ту визију. Што више причамо о том заједничком именитељу, све је мање Европе у БиХ. Право питање је јесу ли сви политичари довољно искрени кад је у питању Европа. Европа не чека. Она има своје унутрашње проблеме. Бојим се да ће се врло брзо појавити различите алтернативе. Али БиХ као мала земља мора водити политику прилагођавања, а не политику сукоба. Мале земље које се не прилагођавају нестају. Политка прилагођавања реалности и политика консензуса и договора је једини начин за БиХ. То неће доћи изван БиХ и зато мислим да беспотребно губимо вријеме. Потребно нам је више домаће компетентности за креирање визије о нашој будућности.

Немамо проблема са Предсједништвом БиХ

НН: Постоје ли "варнице" на релацији Предсједништво - Министарство финансија у вези са буџетом БиХ?

ШПИРИЋ: Нема ту никаквих несугласица, ми имамо изузетно добру сарадњу. Нацрт буџета ради Министарство финансија, усваја га Савјет министара, Предсједништво га предлаже. Оно има право да се не сложи са приједлогом Савјета министара, може да га промијени и ми ту немамо никакав проблем с њима. Парламент доноси буџет. Али јако сам сретан да је, откад ја водим Министарсво финансија, први пут од Дејтона да смо три буџета донијели на вријеме. Раније се то никад није дешавало. Они су имали одређене амандмане и на крају је усвојен буџет који није онакав какав смо ми конципирали нити су усвојени сви амандмани Предсједништва. Немам никакав проблем у комуникацији с Предсједништвом. Можда су неки хтјели да нас увуку у сукоб. Ја то не желим. Поштујем Предсједништво и све њихове ставове, а парламент је на крају тај који доноси дефинитивну одлуку.