Самосталност Српске државни и политички циљ

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да ће Српска постојати и бити све јача, те да њена самосталност треба да се постави као државни и политички циљ.

 

Додик је рекао да је прије тога потребно поштовати Дејтонски споразум и из њега искористити што се може.

"БиХ не може да опстане, јер нема довољно политичке љубави за њу", рекао је Додик за Радио-телевизију Републике Српске.

Он је додао да ниједно рјешење на нивоу БиХ није добро за Републику Српску и да она осјећа огроман терет чињенице да се налази у БиХ, али да на отимања надлежности у ранијем периоду мора да одговори искључиво политичким средствима.

Додик је упозорио да ће Република Српска, уколико се настави овакав слијед догађаја, логично испоставити свој захтјев за самосталношћу, јер од БиХ нема ништа.

Према његовом мишљењу, БиХ је неуправљива и неодржива земља, која још преживљава због страха од међународне интервенције и која нема унутрашњи консензус о свом постојању.

Он је истакао да је претходна година била изазовна, али да није била најтежа и најнеизвјеснија у историји Републике Српске, већ да су њене институције радиле беспријекорно, али и да је у економском смислу остварен раст бруто домаћег производа.

Додик је нагласио да је Република Српска протекле године додатно ојачала и своју позицију у БиХ, али и на регионалном плану.

"Република, која је јасно одлучила да води политику јачања своје аутономије, својих институција и да етаблира своје право на одлуку о себи самој, свакако је још више увјерена да смо на правом путу. Тај пут је осигуран чињеницом да је данас у БиХ Република Српска фактор свих одлука", рекао је Додик.

Он је подсјетио да је прије неколико година у погледу интеграција према ЕУ доминантан процес био функционална БиХ, који је подразумијевао концентрацију надлежности на нивоу БиХ, али да су данас на сцени процеси који уважавају уставну позицију Републике Српске, што представља огромну побједу.

Према његовим ријечима, велики налет преноса надлежности Републике Српске на ниво БиХ заустављен је приликом реформе полицијских структура у БиХ.

"Друга фаза је да се оспори оно што је отето од надлежности, што није нимало једноставно, али се мора доводити у питање, јер је то урађено мимо Устава и Дејтонског споразума", рекао је Додик.

Говорећи о обиљежавању Дана и крсне славе Републике, 9. јануара, Додик је рекао да неприсуство званичника Федерације БиХ говори о самој БиХ.

"Ни ми не волимо БиХ, па је логично да ни они не воле Републику Српску, али она због тога неће бити слабија", рекао је Додик.

Коментаришући "честитку" бошњачких организација поводом Дана Републике, Додик је рекао да је она дошла из Федерације БиХ, а не из Српске и да Српска није вођена политиком етничке мржње.

"Ако неко не жели помирење, онда то само може појачати наше увјерење да смо на правом путу борећи се за наш статус. Да ли ће они наставити да се понашају негативистички према Српској? Наравно да хоће. Многи од њих су пропатили и изгубили најмилије, али је и на српској страни било много страдалих", рекао је Додик.

Он је навео да злочини нису чињени у име Републике Српске и да она никад није имала план те врсте, као и да ниједно њено руководство то није постављало као циљеве.

"То што други мисле да Република Српска не треба да постоји је њихов проблем. Република Српска је добро мјесто за живот свих и у њој живи значајан број Бошњака и Хрвата који могу да је не воле, али је важно да поштују њене законе", рекао је Додик.

Говорећи о одликовању Међународног фонда јединства православних народа, које ће му бити уручено у марту у Москви, Додик је рекао да је оно резултат добрих односа које Република Српска гаји према руској држави и Руској православној цркви и да је то партнерство препознато.

"Не бих имао прилику да добијем то признање да нисам предсједник Републике, тако да разумијем да је то признање самој Републици", рекао је Додик.