Економски опоравак и ефикасан рад парламента

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Република Српска је у 2013. години изашла из рецесије, бруто домаћи производ је имао позитивну стопу раста, повећана је индустријска производња... По учинку у Народној скупштини Републике Српске - протекла година била је веома добра - било је девет редовних и седам посебних сједница, усвојена су 252 акта, 73 закона у приједлогу и 15 нацрта закона.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске и потпредсједник СНСД Игор Радојичић наглашава да је у 2013. години Српска изашла из рецесије, да је бруто домаћи производ имао позитивну стопу раста, повећана је индустријска производња, два пута су повишене пензије, а од фебруара до новембра је 7.000 мање незапослених.

Радојичић истиче да је започето неколико крупних инфраструктурних пројеката, као што је изградња Термоелектране "Станари", аутопута Бањалука - Добој, те још неколико припрема за друге велике пројекте, међу којима је трећи блок Термоелектране "Угљевик".

"Циљ нам је да у 2014. години почне неколико крупних пројеката и да се јавне финансије одрже стабилним, што ће бити велики изазов. Неке ствари не реализујемо онако како би требало, јер имамо проблем са нивоом БиХ, али ћемо настојати да се позитивни трендови наставе", поручује Радојичић.

Он оцјењује да је Република Српска успјешнији дио БиХ када је ријеч о прихватању европског законодавства и оперативном прилагођавању.

Радојичић сматра да је по учинку у Народној скупштини Српске - протекла година била веома добра, будући да је било девет редовних и седам посебних сједница, усвојена су 252 акта, 73 закона у приједлогу и 15 нацрта закона.

Радојичић наводи да је за овај сазив парламента Српске карактеристично да има дугу предизборну кампању.

"Идућа година је изборна и, с обзиром на атмосферу каква је до сада била и која се завршила чупањем микрофона, мислим да ће наредна година по том питању бити још гора и неће бити добра за конструктивну расправу у парламенту Српске", оцјењује Радојичић.

Предсједник Народне скупштине Српске наглашава да опозиција у парламенту није имала претјерано конструктиван приступ.

"Без обзира на то о којој се теми расправљало, опозиција је имала исту врсту дискусије, што је дио предизборног наступа, а све је кулминирало перформансима на крају године, када је већи дио опозиције напустио скупштину и почупао микрофоне. Мислим да су тиме постигли негативан ефекат", рекао је Радојичић, подсјетивши да је опозиција бојкотовала и све догађаје који су били посљедњих 15 дана у парламенту Српске.

Када је ријеч о раду Вијећа народа Републике Српске, Радојичић напомиње да је Клуб Бошњака прилично успорио доношење појединих аката.

"Међутим, видљиво је да је у овој години Вијеће народа Републике Српске успорило темпо подизања вета. Оно што је критично за рад ове институције јесте немогућност уставних промјена, јер контролни пакет тих промјена држи СДА, што је креирано 2002. године", прецизира Радојичић.

Он је оцијенио да у БиХ нема јединствене визије политичких субјеката, ентитета, конститутивних народа.

"Свако има неко своје виђење, и то су дијаметрално супротне концепције. На бази таквих концепција није могуће водити јединствену политку на нивоу БиХ и због тога постоје појединачна питања која су проблематична, од провођења одлуке 'Сејдић-Финци', буџета, 'Електропреноса БиХ' до изборног закона", наводи Радојичић.

Он сматра да се провођење одлуке "Сејдић-Финци" не може ријешити, јер сви у овом питању имају неки други политички приоритет.

"Хрватске странке не могу пристати ни на један приједлог којим се у потпуности не рјешава хрватско питање, бошњачке странке неће пристати ни на шта што није барем у сјенци интегралистичког приступа, док српске странке немају ни један разлог да пренесу било шта од надлежности на ниво БиХ", закључује Радојичић.

Он је навео да је иста ствар и са успостављањем механизма координације, јер постоје два супротна концепта.

"БиХ није у фокусу међународне заједнице. Нема озбиљног политичара из иностранства који би се бавио БиХ, јер зна да би, предлажући било шта, 'изгорио' на домаћем терену у немогућности да помири барем седам политичких партија.

Сумњам да ће се до избора идуће године било ко појавити са неком новом иницијативом о БиХ, с тим да је могуће да ће поједини међународни фактори помагати одређене политичке субјекте који би могли бити 'конструктиван фактор власти", каже Радојичић.

Радојичић истиче да је изузетно важно међународно позиционирање и афирмација ставова Републике Српске, те да су парламентарци из Српске, као саговорници, примљени на свим могућим дестинацијама.

"У ратном времену зарадили смо стереотип 'лоших момака' захваљујући главним свјетским медијима и политикама. Такво устаљено мишљење споро се мијења, али смо у протеклих седам година уложили много труда у афирмацију ставова Српске", истиче он.

Радојичић наглашава да је парламент Српске у овој години имао круну међународних активности.

"Први пут смо у Бањалуци имали скуп на коме је било шест предсједника парламената, учествовали смо на скуповима у Вашингтону, Бриселу, Паризу, Москви, Софији, Атини, Њемачкој, Словенији, Хрватској, Црној Гори. Учествовали смо на самиту предсједника парламената држава југоисточне Европе и потписали Споразум о сарадњи са парламентом Саксоније", подсјећа Радојичић.

Радојичић наводи да од структуралног дијалога у 2014. години - не очекује ништа. "Велико је питање да ли ће се у наредној години било шта радити о том питању због супротстављених ставова домаћих фактора и избора у ЕУ. Комплетној реформи правосуђа треба се вратити након избора", закључио је Радојичић.