Oдуговлачење исплатe клириншког дуга - недостатак кредибилитета на нивоу БиХ

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да ниво БиХ, одуговлачењем са исплатом руског клириншког дуга, показује недостатак кредибилитета и да се много тога у вези с тим дешавало чак и намјерно.

"Немогуће је да неко Русија жели да вам да новац, а да се у БиХ измишља топла вода како му у томе отежати", навела је Цвијановићева.

Она је напоменула да се, према предвиђеној динамици, још прошле године ушло у задњу фазу у вези са исплатом.

"Најкасније до августа 2016. године био је задњи рок када је та обавеза требало да се изврши. Ево сада улазимо у ситуацију да је од тога прошло најмање годину дана", рекла је Цвијановићева синоћ за прњаворску Телевизију "К3".

Она је подсјетила да је и прошле године о клириншком дугу разговарала са представницима Владе Русије, амбасадором и другим релевантним људима који су сами инсистирали да се одређене ствари у вези с исплатом убрзају.

Према њеним ријечима, они су коначно донијели ту одлуку и предложили да се измирење врши према формули каква је постојала када су у питању међународне финансијске организације - двије трећине новца да добије Федерација БиХ, а једну Република Српска.

"Након тога су се јавили из Савјета министара БиХ и позвали се на закон који је некада наметнуо високи представник. Рекли су да морамо да узмемо у обзир и ниво БиХ, односно да и на њих отпада један проценат, као и на Брчко дистрикт. Ми смо на то изгубили вријеме и све то је могло да траје пуно краће", објаснила је премијер Српске.

Цвијановићева је истакла да су у Српској испоштоване процедуре у вези са исплатом клириншког дуга, те да сада тече рок од 45 дана да руско Министарство финансија измири наведену обавезу.

Она је нагласила да је Република Српска задовољна што је Русија одлучила да у новцу измири клириншки дуг, односно што третира то питање другачије у односу на све друге земље, те подсјетила да је раније био случај да се тај дуг измирују у роби.

Цвијановићева је додала да је овај начин исплате резултат разговора и преговора које су са Русима раније водили представници власти Српске, међу којима су и бивши премијери - Милорад Додик, који је сада предсједник Српске, и Александар Џомбић.

Она је навела да сарадњу у БиХ највише оптерећују неразумијевање и недостатак комуникације између нивоа БиХ и Српске.

"У оквиру те чињенице фрустрира да /на нивоу БиХ/ имате представнике који долазе из Српске. Они су изабрани на територији Српске, обављају важне функције у Сарајеву, а у суштини не комуницирају са институцијама Српске", рекла је премијер Цвијановић.

Она сматра да то није нормално, те да је то у политичком смислу крајње неодговорно и није у функцији грађана.

"Мислим да сви ми, на којем год се нивоу власти налазили, морамо имати на уму да смо овдје због грађана, а не они због нас", рекла је Цвијановићева.

Она је додала да се не смије падати у замку да се неко свети грађанима Српске због тога што има проблем са неком политичком гарнитуром.

"Из тог разлога имате блокаду финансијских средстава управо са нивоа БиХ, а та средства су намијењена и грађанима Српске. Те ствари утичу на функционисање овдашњег система и то нам отежава позицију, али нас не блокира", рекла је Цвијановићева.

Премијер Српске је навела да за то постоје бројни примјери, те да оно што ради ниво власти БиХ представља и освету према грађанима Српске, иако то, како је истакла, можда, није њихов приоритет, већ је циљ напасти и отежати ситуацију властима Српске.

Говорећи о закону о акцизама, Цвијановићева је рекла да је била шокирана ријечима предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића да му у вези са тим законом треба експлицитан став ентитета, нагласивши да је став влада Српске и ФБиХ јасан и да је потпуно бесмислено да ниво БиХ, који отежава све што ради Влада Српске, прозива њих.

"Став ентитета и ентитетских влада је јасан неколико година и ми смо у складу с оним што је договорено у оквиру Реформске агенде са ЕУ и аранжмана са ММФ-ом иницирали измјене тог закона и испоштовали процедуре. То је испоштовао и несретни ниво власти БиХ пред представницима ЕУ, Свјетске банке, ММФ-а", рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је постојала и претходно утврђена уговорна обавеза према Европској банци за обнову и развој /ЕБРД/ да се мора ићи на повећање акциза, јер су они финансијери овдашњих великих инфраструктурних саобраћајних пројеката.

"То је била обавеза коју су они дефинисали, а прихватила БиХ. У складу са свим тим обавезама и планом, ми смо се у то упустили и на крају је тај закон у више наврата доживио фијаско на нивоу БиХ. Потпуно је бесмислено да било ко с тог нивоа власти прозива ентитетске владе да кажу свој став", рекла је премијер Српске.

Она је додала да је проблем у вези са усвајањем закона о акцизама на нивоу БиХ, гдје постоји климава коалиција.

"То је нешто што нас све оптерећује. Водећи рачуна да акцизе значе додатни намет, ми смо на нивоу Српске дефинисали и одређене формуле како да се интервенише на основу додатно прикупљених прихода. Али не из тих прихода, већ на други начин", рекла је Цвијановићева.

Она је навела да је план био да се интервенише према пољопривредицима да би аграрни буџет са садашњих 60 био повећан на 70 милиона, те да је пронађена и формула да се за Фонд здравства Српске обезбиједи 10 додатних милиона КМ, а да се не врше захвати из новца прикупљеног од акциза.

"Очито да је то неко намјерно блокирао под причом 'не желимо оштетити пољопривреднике'. Ни ми то не желимо, јер смо пронашли начин како да имају додатних 10 милиона", рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је све што се дешавало у вези са /не/усвајањем закона о акцизама пратило политикантство, те да су људи од којих је очекивала да се разумију у поменуту проблематику, говорили - "они то подижу да закрпе рупе у буџету".

"Јасно је гдје се упућују та средства и није могуће да крпите рупе у буџету и захватате из нечега што је намјенски утврђено и одређено. Та прича је била апсолутно немогућа", рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да неусвајање закона о акцизама не утиче на ефикасност и фискалну стабилност Српске.

"То посљедично и посредно може да утиче на буџет, јер је блокиран аранжман са ММФ-ом. Ми смо ове године требали да повучемо око 150 милиона КМ и очито да неком у Сарајеву, ко долази из Српске, смета да Република има стабилност и лежерно испуњава своје обавезе. Неко очито има намјеру да отежава све што ради Влада Српске, али смо и томе доскочили. Поучени искуством, рачунали смо на такве блокаде. Од исте те гарнитуре власти /на нивоу БиХ/ доживјели смо да се блокирају средства од добити 'Електропреноса', на шта имамо право као један од сувласника", навела је Цвијановићева.

Она је подсјетила да су блокаде по истом основу виђене и код аранжмана са Свјетском банком, односно повољних средстава која су долазила као награда за успјешно спроведену реформу, а која се односила на пословну регистрацију.

"Блокаде су опет дошле од људи који су на власти у Сарајеву. Одговорност је на њима. Ми одрадимо сав посао у вези са реформом, покажемо да смо кредибилни и онда дођете само на техничку фазу - да неко 'горе' на нивоу БиХ дигне руку и ратификује споразум да би све могло да се имплементира, али он блокира све", рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је ових дана разговарала са једном економском групацијом о томе како Српска може да дође до повољних средстава да не би зависила од нивоа БиХ.

"Мислимо да ћемо и тај проблем ријешити, мада је он у многоме већ ријешен", навела је предсједник Владе Републике Српске.Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да ниво БиХ, одуговлачењем са исплатом руског клириншког дуга, показује недостатак кредибилитета и да се много тога у вези с тим дешавало чак и намјерно.

"Немогуће је да неко /Русија/ жели да вам да новац, а да се у БиХ измишља топла вода како му у томе отежати", навела је Цвијановићева.

Она је напоменула да се, према предвиђеној динамици, још прошле године ушло у задњу фазу у вези са исплатом.

"Најкасније до августа 2016. године био је задњи рок када је та обавеза требало да се изврши. Ево сада улазимо у ситуацију да је од тога прошло најмање годину дана", рекла је Цвијановићева синоћ за прњаворску Телевизију "К3".

Она је подсјетила да је и прошле године о клириншком дугу разговарала са представницима Владе Русије, амбасадором и другим релевантним људима који су сами инсистирали да се одређене ствари у вези с исплатом убрзају.

Према њеним ријечима, они су коначно донијели ту одлуку и предложили да се измирење врши према формули каква је постојала када су у питању међународне финансијске организације - двије трећине новца да добије Федерација БиХ, а једну Република Српска.

"Након тога су се јавили из Савјета министара БиХ и позвали се на закон који је некада наметнуо високи представник. Рекли су да морамо да узмемо у обзир и ниво БиХ, односно да и на њих отпада један проценат, као и на Брчко дистрикт. Ми смо на то изгубили вријеме и све то је могло да траје пуно краће", објаснила је премијер Српске.

Цвијановићева је истакла да су у Српској испоштоване процедуре у вези са исплатом клириншког дуга, те да сада тече рок од 45 дана да руско Министарство финансија измири наведену обавезу.

Она је нагласила да је Република Српска задовољна што је Русија одлучила да у новцу измири клириншки дуг, односно што третира то питање другачије у односу на све друге земље, те подсјетила да је раније био случај да се тај дуг измирују у роби.

Цвијановићева је додала да је овај начин исплате резултат разговора и преговора које су са Русима раније водили представници власти Српске, међу којима су и бивши премијери - Милорад Додик, који је сада предсједник Српске, и Александар Џомбић.

Она је навела да сарадњу у БиХ највише оптерећују неразумијевање и недостатак комуникације између нивоа БиХ и Српске.

"У оквиру те чињенице фрустрира да /на нивоу БиХ/ имате представнике који долазе из Српске. Они су изабрани на територији Српске, обављају важне функције у Сарајеву, а у суштини не комуницирају са институцијама Српске", рекла је премијер Цвијановић.

Она сматра да то није нормално, те да је то у политичком смислу крајње неодговорно и није у функцији грађана.

"Мислим да сви ми, на којем год се нивоу власти налазили, морамо имати на уму да смо овдје због грађана, а не они због нас", рекла је Цвијановићева.

Она је додала да се не смије падати у замку да се неко свети грађанима Српске због тога што има проблем са неком политичком гарнитуром.

"Из тог разлога имате блокаду финансијских средстава управо са нивоа БиХ, а та средства су намијењена и грађанима Српске. Те ствари утичу на функционисање овдашњег система и то нам отежава позицију, али нас не блокира", рекла је Цвијановићева.

Премијер Српске је навела да за то постоје бројни примјери, те да оно што ради ниво власти БиХ представља и освету према грађанима Српске, иако то, како је истакла, можда, није њихов приоритет, већ је циљ напасти и отежати ситуацију властима Српске.

Говорећи о закону о акцизама, Цвијановићева је рекла да је била шокирана ријечима предсједавајућег Савјета министара БиХ Дениса Звиздића да му у вези са тим законом треба експлицитан став ентитета, нагласивши да је став влада Српске и ФБиХ јасан и да је потпуно бесмислено да ниво БиХ, који отежава све што ради Влада Српске, прозива њих.

"Став ентитета и ентитетских влада је јасан неколико година и ми смо у складу с оним што је договорено у оквиру Реформске агенде са ЕУ и аранжмана са ММФ-ом иницирали измјене тог закона и испоштовали процедуре. То је испоштовао и несретни ниво власти БиХ пред представницима ЕУ, Свјетске банке, ММФ-а", рекла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је постојала и претходно утврђена уговорна обавеза према Европској банци за обнову и развој /ЕБРД/ да се мора ићи на повећање акциза, јер су они финансијери овдашњих великих инфраструктурних саобраћајних пројеката.

"То је била обавеза коју су они дефинисали, а прихватила БиХ. У складу са свим тим обавезама и планом, ми смо се у то упустили и на крају је тај закон у више наврата доживио фијаско на нивоу БиХ. Потпуно је бесмислено да било ко с тог нивоа власти прозива ентитетске владе да кажу свој став", рекла је премијер Српске.

Она је додала да је проблем у вези са усвајањем закона о акцизама на нивоу БиХ, гдје постоји климава коалиција.

"То је нешто што нас све оптерећује. Водећи рачуна да акцизе значе додатни намет, ми смо на нивоу Српске дефинисали и одређене формуле како да се интервенише на основу додатно прикупљених прихода. Али не из тих прихода, већ на други начин", рекла је Цвијановићева.

Она је навела да је план био да се интервенише према пољопривредицима да би аграрни буџет са садашњих 60 био повећан на 70 милиона, те да је пронађена и формула да се за Фонд здравства Српске обезбиједи 10 додатних милиона КМ, а да се не врше захвати из новца прикупљеног од акциза.

"Очито да је то неко намјерно блокирао под причом 'не желимо оштетити пољопривреднике'. Ни ми то не желимо, јер смо пронашли начин како да имају додатних 10 милиона", рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је све што се дешавало у вези са /не/усвајањем закона о акцизама пратило политикантство, те да су људи од којих је очекивала да се разумију у поменуту проблематику, говорили - "они то подижу да закрпе рупе у буџету".

"Јасно је гдје се упућују та средства и није могуће да крпите рупе у буџету и захватате из нечега што је намјенски утврђено и одређено. Та прича је била апсолутно немогућа", рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да неусвајање закона о акцизама не утиче на ефикасност и фискалну стабилност Српске.

"То посљедично и посредно може да утиче на буџет, јер је блокиран аранжман са ММФ-ом. Ми смо ове године требали да повучемо око 150 милиона КМ и очито да неком у Сарајеву, ко долази из Српске, смета да Република има стабилност и лежерно испуњава своје обавезе. Неко очито има намјеру да отежава све што ради Влада Српске, али смо и томе доскочили. Поучени искуством, рачунали смо на такве блокаде. Од исте те гарнитуре власти на нивоу БиХ доживјели смо да се блокирају средства од добити 'Електропреноса', на шта имамо право као један од сувласника", навела је Цвијановићева.

Она је подсјетила да су блокаде по истом основу виђене и код аранжмана са Свјетском банком, односно повољних средстава која су долазила као награда за успјешно спроведену реформу, а која се односила на пословну регистрацију.

"Блокаде су опет дошле од људи који су на власти у Сарајеву. Одговорност је на њима. Ми одрадимо сав посао у вези са реформом, покажемо да смо кредибилни и онда дођете само на техничку фазу - да неко "горе" на нивоу БиХ дигне руку и ратификује споразум да би све могло да се имплементира, али он блокира све", рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је ових дана разговарала са једном економском групацијом о томе како Српска може да дође до повољних средстава да не би зависила од нивоа БиХ.

"Мислимо да ћемо и тај проблем ријешити, мада је он у многоме већ ријешен", навела је предсједник Владе Републике Српске.