СНСД наставља политику очувања интереса Републике Српске

Подијели

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сташа Кошарац рекао је да је потпуно јасно да већина на нивоу институција БиХ не постоји и да ће СНСД у наредном периоду наставити своје дјеловање као опозиција потпуно транспарентно у складу са политиком Републике Српске и закључцима институција Српске.

Он је рекао да је јасно да већине нема и да је то постало посебно видљиво посљедњих дана с обзиром на то да са једне стране постоје унутрашњи проблеми унутар СДА, а са друге сам концепт формирања власти на нивоу институција БиХ који је био потпуно погрешан од првог дана.

"Странци су заједно са доминантним структурама у садашњој власти, прије свега са СДА, радили на томе да направе такву структуру власти у институцијама БиХ која неће одражавати изборну вољу грађана, односно резултате избора. Када имамо тако конципирану власт онда је јасно да нема ни већине на нивоу заједничких институција БиХ", нагласио је Кошарац, додавши да се слабост тако конципиране власти манифестовала и на сету закон из Реформске агенде.

Он је истакао да СНСД није оптерећен таквим односом, јер су опозиција на заједничком нивоу и тако ће се и понашати.

"Када се напусти модел да изборни побједници чине власт на нивоу институција БиХ и када се ради са неком новом моделом онда је у институцијама БиХ све неизвјесно. Оног момента када се напусти модел да изборни побједници буду дио власти на нивоу институција БиХ, имамо ову врсту проблема. Наравно, ту су и додатни проблеми - потешкоће са којима се сусрећа СДА и политички аутизам Савеза за промјене", појаснио је Кошарац.

Тај политички аутизам Савеза за промјене, каже он, има потребу да ојача све напоре како би Република Српска економски ослабила и да подржи политику СДА, која жели да афирмише пренос надлежности са Републике Српске на ниво БиХ.

"То је у потпуној супротности са нашим политикама. СНСД од првог дана жели да афирмише уставне надлежности Српске, враћање надлежности отетих одлукама високог представника и финансијско јачање Српске. То су два различита концепта политике СНСД и Савеза за промјене коју грађани Републике Српске итекако добро познају", истакао је Кошарац.

Он сматра да Савез за промјене има веома изражену потребу да буде сервилан према институцијама БиХ, односно њиховим партнерима, прије свега, СДА.

"Не може вама бити ближи Бакир Изетбеговић него предсједник Републике Српске. Видљиво је да је СДС-у ближи Бакир Изетбеговић него предсједник Републике. Имали смо више примјера да Младен Босић, на позив предсједника Републике, не дође на састанак да се договоримо о кључним политичким ставовима Српске које треба да проведемо у институцијама БиХ. Исто тако, имамо веома веома лош однос предсједника СДС-а Вукоте Гоеведарице према институцијама Српске, који је наставио ту игнорантску Босићеву политику. Нема тог Србина који ће игнорисати позив предсједника своје Републике", оцијенио је Кошарац за РТРС.

Према његовим ријечима, то управо говори који су приоротетни политички циљеви СДС-а, јер да је то одбрана интереса Републике Српске они би били заједно са институцијама Српске.

На питање да прокоментарише чињеницу да су посланици СНСД-а учествовали у раду обје сједница Представничког дома када су на дневном реду били реформски закони иако је тим сједницама предсједавао Шефик Џаферовић, чију смјену траже због ратне прошлости, Кошарац је рекао да они свој став не мијењају, те да и даље сматрају да тај човјек не може да предсједава Представничким домом, нити може њих да представља.

"Ми смо остали при том ставу и то смо показали још једном тако што смо званично упутили акт Колегијуму у проширеном саставу да се његова смјена нађе на дневном реду. Само сам ја, као предсједавајући Клуба посланика СНСД-а, био за стављање те тачке на дневни ред. Младен Босић је био против и на тај начин још једном потврдио да је одустао и да бјежи од ставова наших патриотсиких организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата које су подржале наше ставове да такав човјек не може да предсједава Представничким домом", истакао је Кошарац.

Он је појаснио да је дјеловање СНСД-а на јучерашњој сједници Представничког дома било сведено на чињеницу да је неопходно да и они у заједничким институцијама БиХ, заједно са институцијама Републике Српске, буду потпуно видљиви у процесу европских интеграција.

"Ми нисмо промијенили свој став када је ријеч о Шефику Џаферовићу, али ако су, на интервенцију СНСД-а, институције Републике Српске и сама Република постале видљиве у цјелокупном процесу европских интеграција и ако смо дали сагласност за Реформску агенду онда је био логичан потез СНСД-а да прати оно на шта су се обавезале институције Републике Српске и сваки пут ћемо тако радити", појаснио је Кошарац, подсјетивши да је британско-њемачка иницијатива била усвојена без видљивости Републике Српске и да су Српска и њене институције постале видљиве и у Реформској агенди и у механизму координације тек након интервенције представника Српске, прије свега, предсједника и премијера Републике Српске.

Кошарац је рекао да је на јучерашњој сједници Представничког дома, када се усвајао сет реформских закона, од посланика СНСД-а затражено да подрже закључке које су предложили посланици СДА Шемсудин Мехмедовић и Садик Ахметовић и да на тај начин њих двојица подрже сет закона.

"Наравно, ми нисмо прихватили да подржимо њихове закључке зато што су били штетни за Републику Српску и зато што се тим закључцима афирмише политика СДА да инститиције БиХ могу да дају одређене задатке институцијама Српској. Ми смо то одбили, што довољно говори о фундаменталном интересу и значају Клуба СНСД-а и, генерално, политике СНСД-а у очувању интереса Републике Српске", истакао је Кошарац.

Говорећи о даљој судбини сета реформских закона, Кошарац је рекао да су они сада у скраћеној процедури, што значи да је скраћен амандмански рок, да ће поново постојати комисијска фаза што значи да ће се моћи уложити амандмани.

"Поново ће се тај исти сет закона наћи у Представничком дому и уколико он буде усвојен у другачијем тексту у односу на већ усвојени у Дому народа онда иде нови процес, односно усаглашавање и тако усаглашен закони треба да се врате на изјашњавање у оба дома", рекао је Кошарац.